Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 185842 26 Кпп  од 27.05.2026.године, одређен је  притвор осумњиченом Д.С. због постојања основане сумње да је починио кривично дјело- Полно узнемиравање из члана 170. став 2. у вези са ставом 1. и ставом 4. Кривичног законика Републике Српске. Притвор осумњиченом одређен је по Приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т 14 0 КТ 0039299 26 од 27.05.2026. године.

            Осумњиченом је притвор одређен из разлога прописаних одредбама члана 197. став 1. тачка б) Закона о кривичном поступку Републике Српске, односно због постојања основане бојазни да ће уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати доказе или трагове важне за кривични поступак или ако нарочите околности указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче.

Након што је размотрио наводе из приједлога за одређивање притвора, наводе осумњиченог и његовог браниоца приликом саслушања и увида у приложени спис, суд је нашао да је приједлог ОЈТ Бијељина за одређивање притвора осумњиченом основан.

            Суд је нашао да из доказа који су приложени постоји основана сумња да је осумњичени Д.С.  починио кривично дјело које му се ставља на терет тако што је у периоду од 19.05.2026. године до 25.05.2026. године као професор користио однос подређености и зависности оштећене иако је знао да је иста малољетна и посебно рањива због свог узраста, па је у повратку са излета у аутобусу сјео до оштећене и започео са њом непримјерену конверзацију са сексуалном конотоцијом, што је код оштећене изазвало страх и узнемиреност па када је покушала побјећи он је употријебио физичку силу тако што је повукао за тренерку и спустио назад на сједиште настављајући са таквим разговором и при томе је непримјерено физички додиривао. Након тога осумњичени је дана 22.05.2026. године захтјевао да му оштећена да број телефона и предложио је да се нађу код хотела држећи јој руку око струка и помјерајући је према њеној задњици па је дана 25.05.2026. године преко вибера звао тражећи опет да се нађу, а што представља континуирано вербално, невербално и физички нежељено понашање полне природе предузето уз злоупотребу положаја професора, што је директан напад на достојанство оштећене у сфери полног живота, што је код малољетнице изазвало интензиван и продужен осјећај страха, нелагоде, понижења и угрожености што представља полно узнемиравање лица који у односу подређености и зависности према учиниоцу  и које је посебно рањиво због узраста.

            Одлучујући о посебним разлозима за одређивање притвора суд је нашао да је разлог из члана 197. став 1. тачка б) основан. Наиме, утврђено да је да постоји основана бојазан да би осумњичени могао утицати на свједоке  и то већи број ученика које треба саслушати, те иако је одбрана осумњиченог предлагала да се осумњиченом изрекне мјере забране и сам осумњичени је потврдио наводе оштећене да има њен број телефона али и бројеве телефона осталих ученика, тако да је сасвим јасно да би боравком на слободи а користећи звање професора и разредног старјешине могао утицати на свједоке и тиме ометати кривични поступак што се не би могло спријечити ни једном мјером  забране.

Приликом доношења одлуке о одређивању притвора као најтежом мјером према осумњићеном, овај суд је цијенио све изнесено од стране тужилаштва и одбране те испитао могућност изрицања других, алтернативних мјера према њему умјесто притвора након чега је нашао да се ни једном другом мјером за обезбјеђење не би могла постићи иста сврха као притвором.

Одређивање притвора осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тим не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривично правним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченог бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.