Кажу да је право занат, а правда умјетност. Данас испраћамо некога ко је читав свој радни вијек у правосуђу доказивао да се те двије ствари не само могу, већ и морају спојити, данас смо испратили судију Вилдану Омановић у пензију.
Судија Омановић је неко ко је у овом модерном времену, времену пуном притисака и брзих рјешења остала непоколебљиви свјетионик етичког кодекса.  Њена судница није била само мјесто гдје се примјењује закон, већ и простор гдје је правда била опипљива, гдје је владао ауторитет не из повишеног тона, него из интегритета којег је носила у себи.
Била је ту за све: за све колеге када је требало разјаснити најзамршеније правне дилеме; рука подршке сваком запосленом; њена врата су увијек свима била отворена.
​Њен одлазак у пензију је заслужени предах и овом суду, као и свим колегама из правосуђа оставља најврједнији поклон: примјер како се остаје човјек у тешким временима.

"Правда без милосрђа је суровост, а милосрђе без правде је слабост" - судија Омановић је била савршен баланс оба.

Колектив Опћинског суда у Цазину